Nenasilje je osnova duhovnosti - nejedenje mesa je osnova nenasilja
DUHOVNI ASPEKT BILJOJEDSTVA
Da li je biljojedstvo samo način zdrave ishrane? Kakve ono ima veze sa duhovnošću? Odgovore na ova pitanja možete pronaći u samom korenu vašeg bića. Tu ćete čuti pesmu života koja slavi sav život iznedren od Tvorca. Imaćete direktan uvid u toliko ponavljane a malo shvaćene Božje zapovesti koje glase: ne ubij i ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.
Sve što u univerzumu postoji je manifestacija jednog bića, jedne savršene, beskonačne, samopostojeće svesti. Svi mi samo “pozajmljujemo” svest i sam život od tog bića. Suštinski, sve stvoreno je jedno sa Tvorcem. Iz tog razloga smo i mi jedno sa čitavom kreacijom. Iz ljubavi prema onome što istinski jesmo, prema duši svoje duše (Sopstvu), stvoritelju svih svetova, neminovno proizilazi ljubav i samilost prema svim stvorenjima. Svako živo biće je naš bližnji koji je u krajnjoj instanci isto što i mi. Tako, povređujući i ubijajući neko stvorenje, time ubijamo sami sebe.
Zakon akcije i reakcije, na Istoku poznat kao zakon karme, a kod nas po onoj poslovici šta seješ to ćeš i žnjeti, nam i praktično pokazuje ovo napred rečeno. Božanska energija se manifestuje preko nekoliko planova kreacije koji se mogu simbolično nazvati elementima. Tako ispod nivoa božanskog postojanja postoje, grubo podeljeno, pet elementa: Akaša, Vazduh, Vatra, Voda i Zemlja. Svaki od ovih elemenata predstavlja nivoe energije od jako suptilnih i finih prema grubljim (materijalnijim), respektivno.
Vrlo često kao odgovor i svoju psihološku odbranu, ljudi koji jedu meso kažu biljojedima: “Pa šta, i vi ubijate biljke”. Tu sad dolazimo do priče o elementima. Ako neko ubije petoelementarno biće kao što je čovek, za to snosi enormno velike posledice jer je izvršio nasilni poremećaj u svih pet elemenata prirode. Sisari, naše domaće životinje četvoronošci, spadaju u četvoroelementarna bića kod kojih je Akaša u zanemarljivoj količini, dok su im ostala četiri elementa aktivna. Za ubistvo ovakvog bića takođe sledi veliko povratno dejstvo prirode, velika patnja za počinioca. Ptice spadaju u troelementarna bića gde su aktivni Voda, Vatra i Vazduh. Za ubijanje ptica sledi mnogo manje povratno dejstvo, ali koje je i dalje veliko. Gmizavci, crvi i insekti spadaju u dvoelementarna bića sa aktivnom Zemljom i Vatrom. Karma za mešanje u njihov život je u ovom slučaju vrlo mala. Na kraju dolazimo do biljaka gde je aktivan samo element Voda a ostala četiri su u uspavanom stanju. Ubijanje biljaka povlači zanemarljivu karmu. Dakle suština ovoga je u nivou svesti bića čije se fizičko telo ubija. Zašto ne bismo od dva zla izabrali ono manje i odlučili se na ishranu biljnom hranom?
U većini slučajeva biljojedi ne ubijaju čak ni biljke. Jedući hranu koja nam je prirodno predodređena, plodove i zrnevlje, mi ne ubijamo ni biljke. Kada na primer pojedemo seme kukuruza, nismo ubili stabljiku kukuruza koja je već završila svoj životni ciklus. Kada pojedemo jabuku, mi nismo ubili drvo jabuke. Pojeli smo plod koji nosi životnu silu, a semenke bacili negde okolo i time možda pospešili razmnožavanje te vrste. Zbog toga su plodovi, a i semenke tako ukusni. Životinje i ljudi ih jedu a samim tim pospešuju njihovu reprodukciju. Neke biljke su skoro isključivo zavisne od životinja i po pitanju oprašivanja, a i po pitanju širenja svojeg semena. Doduše postoje i biljke kojima oduzimamo život kada se hranimo, kao na primer šargarepa, rotkvice i sl.
Veoma važan je mentalni stav prilikom jela. Svu hranu koju jedemo treba da jedemo sa mirom i kao jednu žrtvu Tvorcu, kao čin slavljenja Boga. Jer uistinu mi jedemo da bismo održavali materijalno telo u kome treba da ispoljimo volju Božju, jer je telo kako je rečeno Hram Božji. Nećemo valjda taj predivni hram prljati unošenjem u njega delova leševa, bola i patnje.
Zagađenje koje se dobija jedenjem mesa nije samo fizičko već i energetsko, emotivno, mentalno i što je najvažnije spiritualno. Fizičko je usled ogromne količine toksina koji se već nalaze u mesu, a i onih koji se dobijaju njegovom razgradnjom (u organizmu koji nije prilagođen za varenje mesa, kakav je čovečji). Bioenergetsko, emotivno i mentalno zagađenje se odnosi na unošenje u organizam delova eteričkog, astralnog i mentalnog tela životinje. Time u sebe unosimo strah, bol i patnju životinje koja je ubijena. Iz tog razloga ljudi postaju agresivni, depresivni i imaju emotivno-mentalne probleme. Kada svi ljudi ne bi jeli meso onda ne bi bilo ni ratova na zemlji, jer onaj ko ne želi da ubije životinju on neće hteti da ubije ni čoveka. Ovde dolazimo do najopasnijeg, duhovnog zagađenja koje je povezano sa atakom na život, sa ugrožavanjem života Božjeg stvorenja, a mi nemamo pravo da ugrozimo taj život. Ovaj posed koji imamo, sigurno nam nije dat da bismo ga nemilosrdno iskorišćavali i uništavali već da bismo se zajedno razvijali u velikoj igri života. Mi smo došli na zemlju da bismo je čuvali i razvijali, nju kao našu majku i sav živi svet na njoj, kao našu decu. U početku smo to i radili. Imali smo suptilna energetska tela koja su se hranila čistom energijom. Zamračenjem svesti usled uticaja destruktivnih vibracija došlo je do “pada”. Tela su nam postala grublja, više fizička. Čak i tada smo u početku mogli da se hranimo energijom ali kako nam se svest zatamnjivala dolazilo je do sve većih blokada u protoku božanske energije. Telo nam je postajalo sve grublje i materijalnije i počelo je da za svoje održanje zahteva i materijalnu hranu, biljnu hranu. Ona je prva transformacija sunčeve energije, energije Zemlje i kosmosa, i u sebi nosi najviše životne sile a najmanje toksina. Druga transformacija ovih energija je u životinjama biljojedima, treća u mesožderima itd. Jedenjem mesa biljojeda, mesoždera i mesa mesoždera koje jedu mesoždere, naš organizam preplavljujemo sve većom i većom količinom otrova respektivno.
Kako se ljudi ponovo slobodnom voljom budu vraćali u stanje izvorne čistote i duhovnosti tako će biti sposobniji da se sve više hrane univerzalnom energijom. Danas, takođe, postoje izvesni ljudi koji se hrane Božjom svetlošću. Oni direktno upijaju blaženstvo Božje energije. Ukus hrane koje jedemo je samo bledi odsjaj blaženstva razmene energije sa univerzumom. Ovo možemo postići čišćenjem tela, otvaranjem i čišćenjem energetskih kanala i centara počev od grubljih pa sve do najviših nivoa. Biljojedstvo je prvi korak, a za ostalo nam pomažu razni sistemi duhovnog razvoja: Krija joga, Taoistička ezoterijska joga, Radža joga, tehnike pranajame i koncentracije, molitva i meditacija (tihovanje)... Neki putevi su brži, neki sporiji, ali svako neka izabere onaj koji mu najviše odgovara, u skladu sa njegovim aspiracijama. Svako u suštini ima svoj sopstveni put. Sa čišćenjem na svim nivoima put za božansku energiju biva prohodan. Čovek zadobija istinsku besmrtnost čak i na fizičkom nivou. Telo mu počinje da zrači zlatnom svetlošću, ne ostavlja tragove, ne baca senku, svemoguće, svevideće, sposobno da diže iz mrtvih. Da biste ovo uradili neophodna su dva uslova: 1) Univerzalno obožavanje života što sa sobom povlači striktno biljojedstvo, samilost i ljubav prema svim bićima 2) Predana molitva, meditacija i traženje izvora samosvesti, posvećenost i ljubav prema svom istinskom Sopstvu, Bogu, našoj jedinoj stvarnosti, što nas konačno dovodi do stanja svesti jedinstva.
Više o ovoj temi
Da li je biljojedstvo samo način zdrave ishrane? Kakve ono ima veze sa duhovnošću? Odgovore na ova pitanja možete pronaći u samom korenu vašeg bića. Tu ćete čuti pesmu života koja slavi sav život iznedren od Tvorca. Imaćete direktan uvid u toliko ponavljane a malo shvaćene Božje zapovesti koje glase: ne ubij i ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.
Sve što u univerzumu postoji je manifestacija jednog bića, jedne savršene, beskonačne, samopostojeće svesti. Svi mi samo “pozajmljujemo” svest i sam život od tog bića. Suštinski, sve stvoreno je jedno sa Tvorcem. Iz tog razloga smo i mi jedno sa čitavom kreacijom. Iz ljubavi prema onome što istinski jesmo, prema duši svoje duše (Sopstvu), stvoritelju svih svetova, neminovno proizilazi ljubav i samilost prema svim stvorenjima. Svako živo biće je naš bližnji koji je u krajnjoj instanci isto što i mi. Tako, povređujući i ubijajući neko stvorenje, time ubijamo sami sebe.
Zakon akcije i reakcije, na Istoku poznat kao zakon karme, a kod nas po onoj poslovici šta seješ to ćeš i žnjeti, nam i praktično pokazuje ovo napred rečeno. Božanska energija se manifestuje preko nekoliko planova kreacije koji se mogu simbolično nazvati elementima. Tako ispod nivoa božanskog postojanja postoje, grubo podeljeno, pet elementa: Akaša, Vazduh, Vatra, Voda i Zemlja. Svaki od ovih elemenata predstavlja nivoe energije od jako suptilnih i finih prema grubljim (materijalnijim), respektivno.
Vrlo često kao odgovor i svoju psihološku odbranu, ljudi koji jedu meso kažu biljojedima: “Pa šta, i vi ubijate biljke”. Tu sad dolazimo do priče o elementima. Ako neko ubije petoelementarno biće kao što je čovek, za to snosi enormno velike posledice jer je izvršio nasilni poremećaj u svih pet elemenata prirode. Sisari, naše domaće životinje četvoronošci, spadaju u četvoroelementarna bića kod kojih je Akaša u zanemarljivoj količini, dok su im ostala četiri elementa aktivna. Za ubistvo ovakvog bića takođe sledi veliko povratno dejstvo prirode, velika patnja za počinioca. Ptice spadaju u troelementarna bića gde su aktivni Voda, Vatra i Vazduh. Za ubijanje ptica sledi mnogo manje povratno dejstvo, ali koje je i dalje veliko. Gmizavci, crvi i insekti spadaju u dvoelementarna bića sa aktivnom Zemljom i Vatrom. Karma za mešanje u njihov život je u ovom slučaju vrlo mala. Na kraju dolazimo do biljaka gde je aktivan samo element Voda a ostala četiri su u uspavanom stanju. Ubijanje biljaka povlači zanemarljivu karmu. Dakle suština ovoga je u nivou svesti bića čije se fizičko telo ubija. Zašto ne bismo od dva zla izabrali ono manje i odlučili se na ishranu biljnom hranom?
U većini slučajeva biljojedi ne ubijaju čak ni biljke. Jedući hranu koja nam je prirodno predodređena, plodove i zrnevlje, mi ne ubijamo ni biljke. Kada na primer pojedemo seme kukuruza, nismo ubili stabljiku kukuruza koja je već završila svoj životni ciklus. Kada pojedemo jabuku, mi nismo ubili drvo jabuke. Pojeli smo plod koji nosi životnu silu, a semenke bacili negde okolo i time možda pospešili razmnožavanje te vrste. Zbog toga su plodovi, a i semenke tako ukusni. Životinje i ljudi ih jedu a samim tim pospešuju njihovu reprodukciju. Neke biljke su skoro isključivo zavisne od životinja i po pitanju oprašivanja, a i po pitanju širenja svojeg semena. Doduše postoje i biljke kojima oduzimamo život kada se hranimo, kao na primer šargarepa, rotkvice i sl.
Veoma važan je mentalni stav prilikom jela. Svu hranu koju jedemo treba da jedemo sa mirom i kao jednu žrtvu Tvorcu, kao čin slavljenja Boga. Jer uistinu mi jedemo da bismo održavali materijalno telo u kome treba da ispoljimo volju Božju, jer je telo kako je rečeno Hram Božji. Nećemo valjda taj predivni hram prljati unošenjem u njega delova leševa, bola i patnje.
Zagađenje koje se dobija jedenjem mesa nije samo fizičko već i energetsko, emotivno, mentalno i što je najvažnije spiritualno. Fizičko je usled ogromne količine toksina koji se već nalaze u mesu, a i onih koji se dobijaju njegovom razgradnjom (u organizmu koji nije prilagođen za varenje mesa, kakav je čovečji). Bioenergetsko, emotivno i mentalno zagađenje se odnosi na unošenje u organizam delova eteričkog, astralnog i mentalnog tela životinje. Time u sebe unosimo strah, bol i patnju životinje koja je ubijena. Iz tog razloga ljudi postaju agresivni, depresivni i imaju emotivno-mentalne probleme. Kada svi ljudi ne bi jeli meso onda ne bi bilo ni ratova na zemlji, jer onaj ko ne želi da ubije životinju on neće hteti da ubije ni čoveka. Ovde dolazimo do najopasnijeg, duhovnog zagađenja koje je povezano sa atakom na život, sa ugrožavanjem života Božjeg stvorenja, a mi nemamo pravo da ugrozimo taj život. Ovaj posed koji imamo, sigurno nam nije dat da bismo ga nemilosrdno iskorišćavali i uništavali već da bismo se zajedno razvijali u velikoj igri života. Mi smo došli na zemlju da bismo je čuvali i razvijali, nju kao našu majku i sav živi svet na njoj, kao našu decu. U početku smo to i radili. Imali smo suptilna energetska tela koja su se hranila čistom energijom. Zamračenjem svesti usled uticaja destruktivnih vibracija došlo je do “pada”. Tela su nam postala grublja, više fizička. Čak i tada smo u početku mogli da se hranimo energijom ali kako nam se svest zatamnjivala dolazilo je do sve većih blokada u protoku božanske energije. Telo nam je postajalo sve grublje i materijalnije i počelo je da za svoje održanje zahteva i materijalnu hranu, biljnu hranu. Ona je prva transformacija sunčeve energije, energije Zemlje i kosmosa, i u sebi nosi najviše životne sile a najmanje toksina. Druga transformacija ovih energija je u životinjama biljojedima, treća u mesožderima itd. Jedenjem mesa biljojeda, mesoždera i mesa mesoždera koje jedu mesoždere, naš organizam preplavljujemo sve većom i većom količinom otrova respektivno.
Kako se ljudi ponovo slobodnom voljom budu vraćali u stanje izvorne čistote i duhovnosti tako će biti sposobniji da se sve više hrane univerzalnom energijom. Danas, takođe, postoje izvesni ljudi koji se hrane Božjom svetlošću. Oni direktno upijaju blaženstvo Božje energije. Ukus hrane koje jedemo je samo bledi odsjaj blaženstva razmene energije sa univerzumom. Ovo možemo postići čišćenjem tela, otvaranjem i čišćenjem energetskih kanala i centara počev od grubljih pa sve do najviših nivoa. Biljojedstvo je prvi korak, a za ostalo nam pomažu razni sistemi duhovnog razvoja: Krija joga, Taoistička ezoterijska joga, Radža joga, tehnike pranajame i koncentracije, molitva i meditacija (tihovanje)... Neki putevi su brži, neki sporiji, ali svako neka izabere onaj koji mu najviše odgovara, u skladu sa njegovim aspiracijama. Svako u suštini ima svoj sopstveni put. Sa čišćenjem na svim nivoima put za božansku energiju biva prohodan. Čovek zadobija istinsku besmrtnost čak i na fizičkom nivou. Telo mu počinje da zrači zlatnom svetlošću, ne ostavlja tragove, ne baca senku, svemoguće, svevideće, sposobno da diže iz mrtvih. Da biste ovo uradili neophodna su dva uslova: 1) Univerzalno obožavanje života što sa sobom povlači striktno biljojedstvo, samilost i ljubav prema svim bićima 2) Predana molitva, meditacija i traženje izvora samosvesti, posvećenost i ljubav prema svom istinskom Sopstvu, Bogu, našoj jedinoj stvarnosti, što nas konačno dovodi do stanja svesti jedinstva.
Više o ovoj temi
Šta čovek uistinu jeste
Urinoterapija
Vaspitanje deteta sa gledišta duhovnosti
