JOGA - JEDAN DRUGAČIJI PRISTUP

 
JOGA predstavlja znanje o jedinstvu, o jedinstvu sa Božjom Istinom, sa sveprisutnom svešću. Kaže se da je jogu dao inteligentnim bićima radi njihovog duhovnog razvoja i sprečavanja patnje sam bog Šiva. I Šiva i jeste obično prikazan u stanju samadija u jogijskom položaju.

Danas je u svetu “joga” dosta proširena a ima tako malo prosvetljenih i onih koji su adepti u jogi. Zašto je to tako? Kada pomenete reč joga ljudi prvo što pomisle (a neki  misle da je joga samo to), pomisle na razne asane ili ti položaje koji se praktikuju radi održavanja tela zdravim. Međutim, to predstavlja jedan zanemarljivo mali deo (naravno ne i nevažan) onoga što joga zaista jeste. Joga pre svega predstavlja duhovni razvoj i svi oni joga položaji služe da bi telo bilo zdravo i da bi moglo bez problema da sedi mirno sat, dva... i da se praktikuje razvoj duha. Tu dolazimo do pitanja šta je to duh i duhovni razvoj. Prvo da vidimo šta to nije. Duhovni razvoj nije razvoj uma, to nije razvoj psihe, emotivnih ili mentalnih konstrukcija i sposobnosti. Dakle, izuzmite fizičko telo, emotivno telo, mentalno telo, idejno telo. Sklonite osećanja, misli i ideje. Šta je ono što ostaje ostaje duh čovečji. Ostaje svest koja postoji i kada svih onih prethodnih kategorija nema. Ta samosvest je jedino što nas direktno povezuje sa Bogom, sa Sopstvom. Dakle duhovni razvoj je razvoj samosvesti koja raste da bi se jednog dana transformisala u samosvest univerzuma, u božansku svest. Dakle metod je prost, budite samosvesni u toku dnevnih aktivnosti, u toku spavanja, meditirajte na tu svest uz pomoć same te svesti, cilj je biti samosvestan 24 sata dnevno. Na samom izvorištu samosvesti tj. osećaja “JA JESAM” se nalazi Sopstvo, naše istinsko biće, cilj duhovnog razvoja. Neko će reći da je to veoma jednostavan pristup i možda da odmah krene sa primenom toga u praksi. To je u redu, ali pre toga ili možda još bolje paralelno sa ovakvim direktnim pristupom potrebno je čišćenje na različitim nivoima i praktično sve tehnike istinske joge su pre svega tehnike čišćenja koje će omogućiti povećanu svest i u toku dnevnih aktivnosti. Zna se da je stanje prosvetljenja, jogijski samadi takozvano stanje bez misli, bez uma. Ali ako kažete nekome da bude bez misli to je teško ostvariti, pa čak i ako uspe da za izvesno vreme bude bez misli u stvarnosti će biti da je njegov um prekriven tamasom (jednom od tri gune materijalnog sveta), dakle um će postojati ali biće mračan i u stanju kada se misli ne primećuju ali one i te kako vrve u podsvesnom. Stanje meditacije je predvorje samadija i to je stanje kada nema borbe sa umom i kada je u većoj meri prisutno stanje satve (satva je jedna od tri gune koja je poželjna za duhovni razvoj). U tom stanju bilo da ima misli bilo da ih nema one ne uznemiravaju posmatrača. On se nalazi na nivou iznad uma, na nivou mirne svesti. Ako vas neko pita da li ste imali neke misli prilikom takve meditacije vi ćete znati da ste ih imali ali u tom momentu one vam nisu odvraćale pažnju. To je kao kada npr. sedite u sobi i slušate neku divnu muziku i neko vas posle pita da li je u sobi bio sto, stolica, cveće na stolu... vi ćete reći da su te stvari bile i znate da su bile ali vam ni jednog momenta pažnja nije bila usmerena na njih, pažnja je bila na objektu interesovanja – muzici. Naravno, posle više prakse meditacije misli će biti sve manje i manje i na kraju ćete ući u stanje bez misli, ali to neće biti “mračno” stanje već nekako prozračno stanje slobode i neopisivog blaženstva, što u tom momentu i nećete moći da to vi kažete jer neće biti onog koji će da kaže da on to doživljava jer objekat, subjekat i sam proces koncentracije postaju jedno. Dualnost postoji ispod tog stanja, ispod Satćitanande (postojanja-znanja, svesti, blaženstva). Koji je problem što nismo u tom prirodnom stanju bića, što nismo u tom stanju koje je istinsko postojanje. Problem su identifikacije – poistovećivanja.
 
Joga je čišćenje
Zbog postojanja individualne samosvesti-ega u intelektu nastaje ideja o tome da je ego pravo postojanje ali i da je propadljiv. Otuda nastaje strah i usled njega različite odbrane ega koje uključuju um sa svojim emotivno-mentalnim konstrukcijama u kojima su uključene razne misli i osećanja poput mržnje, besa, antipatije, simpatije, bola, zadovoljstva, briga itd. Ovim se vidi kako nastaje patnja. Prva stvar je neznanje, a usled njega ide poistovećivanje sa egom, konstrukcijama uma i telom. To poistovećivanje izaziva egoizam i odbojnost prema stvarima koje su nam neprivlačne, a privlačnost prema tzv. prijatnim stvarima (po terminima uma). Sve ovo je razlog za patnju, nesreću od koje želimo da se izbavimo. Joga je, dakle, čišćenje od onoga što nismo da bi na kraju ostalo ono što jeste. Veliki problem je što su se ljudi poistovetili sa umnim konstrukcijama i što misle da su to oni i da to čini njihovu ličnost... To svakako čini njihovu spoljašnju ličnost ali to nisu zaista oni. Čak i kada bismo im sklonili neku konstrukciju koja i nije njihova već nametnuta od strane nekog demonskog bića mnogi bi osetili kao da je nestao deo njih.

​
Kako se rešiti negativnih umnih konstrukcija i kako one uopšte nastaju?
​
Uzmimo primer da vam neko opali šamar. U tom momentu, a zbog poistovećivanja sa telom, nastaje osećaj mržnje i besa prema osobi koja je to uradila. Ako je emocija bila jaka može biti stvoreno poluinteligentno biće (tzv. larva ili negativni elemental u magijskoj terminologiji) koji će vas nakon izvesnog vremena nanovo i nanovo terati da mislite o tom nemilom događaju čime ćete opet stvarati emociju od koje je larva nastala i tako je hraniti. Kada postane gladna tj. sa smanjenom energijom eto je opet da vas podseti da treba da je hranite. Drugi primer - postoji pojava da ste uvek besni na pojavu kada vam neko od bližnjih uradi ili ne uradi nešto. Treći primer – alkoholičar ste i pijete i ne možete da se zaustavite iako svesno znate da vam alkohol ne prija ali kada počnete da pijete ne možete da se zaustavite, a ne znate da se na vašu auru zakačio nesrećni duh bivšeg alkoholičara koji vas tera da pijete da bi zadovoljio svoju želju za uživanjem opijata jer nema fizičko telo ali to ostvaruje preko onoga ko ima. Četvrti primer – javljaju vam se misli o samoubistvu, ubistvu ili nekoj nesreći...i čudite se kako uopšte mogu da vam se jave ovakve misli, a i ne znate da one i nisu zaista vaše već nametnute od nekog demona a vi ste ih prihvatili kao vaše vlastite.

Ovakvih primera ima dosta ali je ključna jedna stvar, a to je da se svi ti “otelotvoreni bolovi”, negativne misli i osećanja, negativne umne konstrukcije (nuk) mogu rešiti svešću, budnom pažnjom i saznanjem da to nismo mi. Kada vam se npr. javi bes zbog toga što je neko nešto uradio ili nije uradio (i to vam se stalno javlja u sličnoj situaciji) jednostavno postanite svesni toga, postanite svesni da to niste vi. Reakcija će nestati. Sledeći put će biti slabija i svaki naredni put biće sve slabija i slabija da ćete na kraju biti svesni toga na nivou dok se bes još nije ni pojavio i da možete to da kontrolišete da se uopšte ne pojavi ili da se i pojavi ako je to vaš izbor. Na kraju besa neće biti ni u zametku – bol je umro. Ali posao nije završen ostali su drugi nukovi, recimo nuk brige koji je možda čvršći od nuka besa. U vezi sa tim, negativne misli koje vam se javljaju su uglavnom podstaknute i došle od spolja (nalazimo se, naročito u gradovima u moru osećanja i misli), a vrlo često od strane demonskih bića koje se hrane negativnim emocijama (u stvari, uglavnom su ta demonska bića negativni vanzemaljci koji šalju svoje sluge, takođe negativne vanzemaljce ali nižeg ranga, da oni pošalju programirane orbove koji podstiču negativne emocije kod ljudi i kada se jave takve emocije ti orbovi skupljaju takvu emotivnu energiju od ljudi i dostavljaju je kasnije negativnim vanzemaljcima u njihovim letelicama).  Kod primitivnijih ljudi koji inače imaju takve misli i emocije tu je potreban samo mali podstrek i eto gomile negativnih emocija, ali kod nekih koji nemaju baš tako “niske strasti” oni pucaju na neke osnovne instikte (strah od smrti, gubitka...) pa njima mogu da se jave ideje o samoubistvu ili nekim nesrećama. Ovim nisam rekao da samoubice nisu imale niske strasti već da se i kod ljudi koji nikada neće izvršiti samoubistvo i koji su relativno čisti od “nižih” stvari javljaju misli poput strašnih stvari koje bi mogle zadesiti njih ili njihova voljena bića. Znajte samo jedno – to nisu vaše misli (pa kako biste, pobogu, vi želeli nešto loše vama ili vama dragim bićima), vi ste samo bili pogodan supstrat da demoni vrše svoju funkciju. Ali nemojte da mrzite demone – time biste im samo dali hranu. Oni, kao što rekoh, vrše svoju funkciju i oni su tu, verovali ili ne, u svrhu našeg razvoja. Upravo njihovim prevazilaženjem mi se razvijamo. Koje je rešenje za gore navedene negativne pojave. Neprikosnoveno i savršeno u dejstvu je da kada vam se javi neka takva misao jednostavno kažete: “To nije moje”. Zapamtite dobro TO NIJE MOJE, jer videćete kako će negativna misao momentalno nestati i kako će vremenom sve manje i manje takvih misli dolaziti kako vam se samosvest povećava. Na kraju će odustati od vas, niste im više interesantni a oni su ispunili svoju funkciju. Ali, budite uvek oprezni. Ne postoji stanje kao status kvo. Ili je nazadovanje ili napredak. Ako prestanete sa jogom sledi pad, ako i dalje redovno radite i razvijate svest neslućene su mogućnosti za napredak.

Čišćenje fizičkog tela (uključujući i njegov bioenergetski deo) postiže se zdravom ishranom, gladovanjem, vežbanjem, gde spadaju i jogijske asane, mudre i bande - telesno umni položaji. Pranajama čisti, telo ali i um. Tehnike buđenja vitalne energije i praćenja njenog toka su, takođe, odlične i za telo i um (vidite knjigu "Probudite isceljujuću energiju kroz Tao"). Ponavljanje mantre ili Božjeg imena je fantastično sredstvo za čišćenje umnog sadržaja i omogućavanje nesmetane koncentracije, a kasnije i stvarne meditacije (vidite knjigu "Smrt smrti"). Individualno će nekome odgovarati pristup ponavljanja Božjeg imena, a nekome drugom put energije. Nekome pak odgovaraju obe stvari. Generalno su u krija jogi prisutna oba principa. Na stranici "Knjige" se nalazi mnoštvo knjiga koje obrađuju ova čišćenja. Patanjđali je objasnio da joga ima osam grana - više o tome. 

Pošto čovek funkcioniše u ovom svetu dok se ne dođe do stanja prirodnosti čovek ima umne konstrukcije ali umesto negativnih nukova može da stvori pukove – pozitivne umne konstrukcije. To se postiže svesnim programiranjem uma. Tu spadaju pozitivne sugestije, afirmacije, molitve... Međutim jednoga dana, ako hoćemo da zađemo s one strane pojavnog postojanja, moramo da se odreknemo i tih pozitivnih konstrukcija jer to su opet stvari uma a um je samo sredstvo za funkcionisanje u svetu, a ne naše najunutarnjije biće koje tražimo. Zamislite pustinju i pored nje rajski vrt sa svim drvećem i voćem koje postoji u njemu a u samom centru vrta izvor života koji daje vodu života svim bićima u vrtu. Ako krenemo stazom zla, stazom podržavanja nukova bićemo u pustinji i jurićemo fatamoragne misleći da su one sreća a tamo ništa neće biti osim prolaznih zadovoljstava. S druge strane ako krenemo stazom dobra doći ćemo u vrt sa svim tim divotama i ako se približavamo centru one će biti sve lepše i činiti nam sve veću i veću radost. Ali ako se vežemo za njih (vezivanje za plodove dobra, za sidije ili jogijske moći i za rajska uživanja) nećemo spoznati vodu života. Zato se moramo odreći i svih tih “dobrih” stvari da bismo spoznali život u korenu, Sopstvo. Tu sada postoji jedan problem. Čak i kada se odreknemo svega toga, kada usavršivši stanje meditacije na samosvest (najviši objekt meditacije u savikalpa samadiju) uđemo u stanje bez misli – asampragjata samadi, mi smo tamo kao izgubljeni. Ne interesuju nas rajski plodovi ali nemamo nikakvu želju da se pomerimo i odemo do izvora životvorne vode. Tu sada igra ulogu prosvetljeni guru, učitelj koji je doživeo Sopstvo u svoj svojoj veličini i koji može da nas uhvati za ruku i odvede do izvora u vrtu. Tek kada se napijemo od te vode mi smo spoznali život i svest koja postoji svugde i što nema mesta gde je nema. Ušli smo u nirvikalpa samadi, božansko stanje svesti. Posle toga možemo i da igramo ulogu u svetu, da jedemo voće sa nekog od drveta ali uvek znamo da je sok u tom voću potekao od izvora života i takva uobličena zadovoljstva nemaju više moć nad nama. Dakle, prvo vedanta (znanje) pa onda sidanta (moći), u suprotnom postoji znatna mogućnost zloupotrebe.

Postoji stanje koje nadilazi i nirvikalpa samadi a to je sahađa nirvikalpa samadi – prirodno stanje, spontana ekstaza. Ostvarenje koje se nastavlja bez prekida čak i kada postoji angažovanje u spoljnim aktivnostima. Unutrašnje Ostvarenje je spušteno u telo i jogi živi u oba sveta u punom i trajnom prosvetljenju. On je đivanmukta, oslobođen iako živi u telu.

 Više o ovome